Hibridna vozila
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 21 | Nivo: Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu

UVOD
1.1 Električna vozila
O električnim vozilima (EV) se obično razmišlja kao o nečemu veoma  savremenom ili čak kao o nečemu što pripada budućnosti. Takav stav ima  svog osnova mada je istina sasvim drugačija. EV su se pojavila uporedo ili  čak pre vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS). 1895.  godine kada je automobilska industrija počela da se razvija, mnogi  konstruktori su smatrali da će električni pogon biti usvojen za pokretanje  drumskih vozila. Uzroke za takav stav treba tražiti u činjenici da je  tehnologija korišćena u električnom tramvaju u to vreme bila dobro razvijena  dok su se motori SUS tada tek počeli razvijati. U to vreme pogonski sistem  EV sačinjavali su: olovni akumulatori i motor jednosmerne struje čija je  brzina regulisana posredstvom otpornika. Primat SUS motora nad električnim pogonom osiguran je oko 1915. godine. Tada su stepen i brzina razvoja SUS motora u odnosu na električni  pogon bili takvi da su obezbeđivali zadovoljenje težnje ljudi za sve bržim i  snažnijim i vozilima. Jedan od mogućih uzroka koji su konačno u prvi plan  izbacili vozila sa SUS motorom bila je pojava električnog pokretača SUS  motora. Uz njegovu upotrebu vožnja vozila sa SUS motorom postala je  jednako udobna kao vožnja električnim vozilom (izuzev buke). Posledica svih nepovoljnih uslova za razvoj EV dovela je do gotovo  potpunog prestanka razvoja i proizvodnje električnih vozila oko 1920.  godine. Renesansa EV nastupa šezdesetih godina sa razvojem ekološke  svesti kod ljudi. Energetska kriza sedamdesetih dodatno je ubrzala  istraživanja na polju EV .
Maj 2007. 1
Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu
Hibridna vozila
Jedan od osnovnih nedostataka EV u odnosu na klasična vozila (sa SUS motorom) leži u činjenici da je domet ovakvih vozila znatno manji. Kao kompromisno rešenje pojavljuju se Hibridna električna vozila, koja kombinuju dva različita pogona, od kojih je jedan upravo električni.
1.2 Hibridna Električna Vozila (HEV)
HEV spadaju u vozila sa niskom emisijom štetnih gasova (LEV – Low   Emission Vehicles). Oni se zasnivaju na dva izvora energije­ agregatu za  pretvaranje energije (motor SUS ili goriva ćelija) i agregatu za akumuliranje  proizvedene energije  (akumulatori ili  ultrakapacitatori). Kompletan  pogonski sistem sačinjavaju:  toplotni motor, električni  generator, električni motor,  energetski pretvarač i  akumulatorske baterije. Smisao  postojanja HEV se nalazi u  činjenici da ova vozila nemaju problema sa radijusom kretanja jer koriste  hemijsko gorivo za pogon toplotnog motora i istovremeno su ekološki čistija  i efikasnija u odnosu na klasična vozila jer koriste pogodnosti električnog  pogonskog sistema.  Snaga instalisanih toplotnih i električnih mašina je veća od potrebne vučne  snage i sam sistem je neuporedivo složeniji od EV i vozila sa SUS motorom. Postoje dve osnovne konfiguracije HEV: serijska i paralelna. Izuzetak  je Tojotin model Prius koji je kombinovano, serijsko­paralelno.
Maj 2007.
2
Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu
Hibridna vozila

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com